H1N1

Novinarka inače, poznata kao saradnik popularnih časopisa „Nejčr” i „Britiš medikl džornal” u tužbi tvrdi da je „svinjski grip” hibrid sastavljen iz tri dela: svinjskog, ptičjeg i ljudskog gripa, a to je nešto što može da se napravi samo u laboratoriji. Ona smelo tvrdi da je virus na osnovu kojeg je proglašena pandemija pušten u opticaj uz pomoć SZO, koji je po Burgermajsterovoj i najodgovorniji za ovu pandemiju. Podseća da se simptomi navodnog „svinjskog gripa” ne razlikuju od onih običnog gripa i prehlade, a taj virus nema veću smrtnost od klasičnog gripa.

Tvrdi, takođe, da ista grupa internacionalnih farmaceutskih kompanija i internacionalnih vladinih agencija, koja je razvila i pustila u promet pandemijski materijal, sada užurbano priprema vakcinu da bi ostvarila profit. U celu priču uključeni su i mediji, koje kontroliše ta moćna grupa kompanija i vladinih agencija, koja je osmislila i proglasila pandemiju, a samo zbog jednog cilja da bi naveli ljude da prime vakcinu.

Novinarka je u tužbi podnela dokazni materijal da je farmaceutska kuća „Bakster AG”, austrijska filijala kompanije „Bakster internešenel”, namerno poslala 72 kilograma živog virusa ptičjeg gripa, koji joj je obezbedio SZO u zimu 2009. godine, u 16 laboratorija u četiri zemlje. Za nju je to „jasna potvrda o tome da su farmaceutske kompanije i međunarodne vladine agencije same aktivno angažovane u razvoju, proizvodnji i distribuciji bioloških agenasa, koji su klasificirani kao najsmrtonosnija biološka oružja, kako bi izazvali pandemiju i prouzrokovali smrt kod ljudi”.

Autora knjige „Infektivne bolesti u biološkom ratu i bioterorizam”, profesora dr Ivanka Bojića, koji je bio dugogodišnji načelnik Klinike za infektivne bolesti na Vojnomedicinskoj akademiji, zamolili smo da za „Politiku” kaže svoje mišljenje o optužbama austrijske novinarke i da li je pandemija orkestrirana i nameštena da bi se potrošile zalihe lekova i zaradilo na novim vakcinama, kako tvrdi Burgermajsterova.

– Istina je da je priča o novom virusu i proglašenju pandemije od početka bila neubedljiva i nelogična u nekoliko važnih područja. Prvo, nas kliničare, infektologe, začudila je brzina otkrivanja delova genoma, odnosno dela ptičjeg, svinjskog i humanog virusa. Već za dva, tri meseca sve se znalo i objavljeno je u eminentnim stručnim časopisima, što je kod mnogih lekara izazvalo sumnju da je sa ovim virusom nešto rađeno – navodi dr Bojić.

On podseća da je virus H1N1 još od 1995. godine bio prisutan kao sezonski grip i da je pokazao rezistenciju na neke antivirusne lekove, što je opet ostavilo mesto za sumnju. Dr Bojić kaže kako su radovi o ovom gripu objavljivani u časopisima visokog naučnog rejtinga, ali ti časopisi povremeno objavljuju i radove u kojima se navodi da su autori u sukobu interesa, jer su konsultanti ili članovi borda farmaceutskih kuća.

– Ako je neko i hteo da izvuče materijalnu dobit iz proglašenja pandemije sada je to svršena stvar. Lečenje ljudi je neophodno, a mi smo kao država postupili i u prevenciji i u lečenju po najvišim standardima – dodaje infektolog Bojić.

Epidemiolog i šef Radne grupe Ministarstva zdravlja za primenu plana aktivnosti u slučaju pandemije dr Predrag Kon nije hteo da ulazi u detalje optužbi austrijske novinarke o namerno izazvanoj i potom proglašenoj pandemiji.

– Kao radna grupa mi u ovom času imamo previše posla oko obolelih i oko talasa gripa koji nas očekuje na zimu da bismo gubili energiju i vreme na raspravu da li je reč o veštačkom ili prirodnom virusu gripa. Takva rasprava bila bi na nivou verovanja i utisaka, na nečem iracionalnom što ne znamo – kategoričan je dr Kon.

Pandemijski talas, masovno obolevanje, dva do tri puta veći broj obolelih sa teškom kliničkom slikom nego ranijih zimskih sezona i isto toliko veći broj smrtnih ishoda su, po rečima dr Kona, realne stvari, ali ljudi više žele da čitaju i raspravljaju da li je pandemija namerno izazvana i ko je od toga dobio najveći profit.

Komentar na optužbe austrijske novinarke potražili smo od predstavnika SZO za Srbiju dr Dorit Nican, međutim, u toku jučerašnjeg dana nismo dobili odgovor.

Činjenica je da je ovaj virus teško otkriti, da na hiljade ljudi ima simptome slične svinjskom gripu i da je slična situacija i u ostalim evropskim zemljama. Ali u ovom trenutku najvažnije je da građani Srbije osete sigurnost i ne podlegnu panici. A to znači da su dobro obavešteni, na vreme vakcinisani, da imaju dovoljne količine lekova i maski, da znaju šta da rade u situaciji koja je, očigledno, vanredna.

I laik je pre izbijanja epidemije mogao da pretpostavi kakav će biti scenario: na hiljade ljudi dolazi u domove zdravlja i bolnice, na hiljade ljudi traži vakcinu za sezonski i novi grip, na hiljade ljudi traži zaštitne maske. A njih nema! Na hiljade ljudi pita se da li da šalje dete u vrtić i školu i da li je pametno da se organizuju ekskurzije. A vrtići i škole i dalje rade. Da li su nam u vreme epidemije potrebni koncerti, sportske i ostale manifestacije na kojima se okuplja veliki broj ljudi? Preksinoć je u Beogradu održan koncert u dvorani u kojoj je bilo više od 10.000 ljudi! Takođe, nadležni su morali znati kako da pripreme naciju za razne teorije zavere koje prate svako masovno vakcinisanje i uznemiravaju stanovništvo. Dakle, morali su hitno da se oglase o pričama o štetnosti vakcina i da odgovorno kažu: vakcina nije štetna! Ali kako da se oglase kada još nije ni raspisan tender za njihovu kupovinu? I da li će uopšte imati smisla vakcinisati se u januaru?

Mnogo pitanja, malo odgovora. Ubeđuju nas i dalje da je sve pod kontrolom i da nema mesta panici. Uzdajmo se ipak u vitamine, beli luk i mnogo sreće. Da nekako dočekamo proleće.

Izvor: PRESS 

Veliki broj faktora može da poveća rizik da pacijent oboli od teškog oblika svinjskog gripa. 

Gojaznost i pušenje svakako su među njima, što su pokazale i studije obavljene na pacijentima širom sveta koji su imali teži oblik gripa A H1N1, prenosi "Blic".

Do sada utvrđeni mogući faktori rizika za komplikacije izazvane virusom svinjskog gripa su:

- Srčano oboljenje
- Hronično oboljenje pluća
- Gojaznost
- Dijabetes
- Pušenje
- Oboljenje bubrega
- HIV/sida
- Oslabljeni imuni sistem
- Bolesti koje napadaju nerve i mišiće poput multipleks skleroze ili mišićne distrofije
- Bolesti koje oštećuju kognitivnu funkciju, poput demencije

Izvor: MONDO 

Pravilna upotreba:

- Staviti masku pažljivo tako da prekrije usta i nos i vezati je sigurno tako da se minimizuje svaki prostor između lica i maske.

- Izbegavajte dodirivanje maske koju koristite. Kad god dodirnete upotrebljenu masku (npr. prilikom skidanja ili pranja maske) operite ruke sapunom i vodom ili ih obrišite vlažnim maramicama na bazi alkohola.

- Zamenite masku novom čistom, suvom maskom čim korišćena maska postane vlažna. Ne upotrebljavajte već korišćenu masku za jednokratnu upotrebu.

- Uništite jednokratne maske nakon svake upotrebe i bacite ih odmah nakon skidanja.

Alternativne maske

Premda se često koriste alternativne zaštite u nedostatku standardnih medicinskih maski (npr. krpena maska, marama, papirne maske, pamučne trake vezane preko nosa i usta), o njihovoj korisnosti nema dovoljno informacija. 

Ako se ipak koriste treba ih upotrebiti samo jednom, ili u slučaju krpenih maski, treba ih detaljno očistiti između dve upotrebe (oprati običnim deterdžentom za pranje na uobičajenoj temperaturi). 

Takođe, treba ih skinuti odmah nakon zbrinjavanja obolele osobe. 

Odmah nakon skidanja maske detaljno oprati ruke.

Izvor: MONDO